Tema dana – projekat “Podrška žrtvama u procesima suđenja za ratne zločine“

U današnjoj Temi dana našeg radija tema je bio projekat “Podrška žrtvama u procesima suđenja za ratne zločine“, koji implementira Međunarodna mreža pomoći – I.A.N. u partnerstvu sa UNDP-em, kroz program Regionalni projekat o ratnim zločinima (RWC). Projekat je podržala Vlada Ujedinjenog Kraljevstva. U našoj regiji uključeno je Udruženje logoraša regije Birač.

“Saradnja Udruženja logoraša regije Birač i organizacije I.A.N. iz Srbije traje od našeg osnivanja 2003. godine, uz jedan manji prekid. Ova saradnja je jako dobra za naše članstvo. Imali smo podršku ove prganizacije kroz psihološke dijagnostičke preglede. Oni su nam obezbjeđivali i prihvat u Beogradu najtežih slučajeva, a takođe smo imali podršku u besplatnim lijekovima, koja je milionska. To je ogromna podrška ne samo za nas nego i za Zdravstveni fond Republike Srpske. Mi smo preporuku za saradnju sa ovom organizacijom dali i srodnim organizacijama na istoku Republike Srpske. Ogroman broj bivših logoraša imao je veliku podršku od strane ove organizacije. Evo sada smo dobili i novu računarsku opremu. Bitno je da smo sačuvali elektronsku bazu podataka za 600 članova, kao jedna od rijetkih organizacija koja to ima, uz Republički centar za istraživanje rata i ratnih zločina. Zahvalni smo organizaciji I.A.N. koja je prepoznala potrebu za novom opremom. Još važniji je projekat koji je ova organizacija osmislila, a odnosi se na istraživanje, dokumentovanje i suđenje za ratne zločine počinjene u logorima u Bosni i Hercegovini. Logoraši su prošli nekih 150 logora, najviše u BiH, ali i u Hrvatskoj. Haški tribunal je uglavnom zaobilazio zločine nad Srbima, gdje su ratni zločinci iz redovima drugih naroda oslobađani u suđenjima za zločine nad Srbima. Sa tom praksom nastavio je i Sud BiH. On je tek 25 godina poslije rata počeo da podiže velike optužnice za zločine nad Srbima. Sud BiH ima i neke pozitivne stvari, ali mora se istaći da je ovaj sud formiran protiv volje naroda i da se nalazi na mjestu bivšeg logora za Srbe “Viktor Bubanj“, a prve sudije bili su i ratni kadrovi koji su sudili nekim logorašima. Ono što je pozitivno jeste da su neke stvari ipak urađene, kao što je primjer logora “Silos“ kod Tarčina. Suđenje je trajalo nekoliko godina i osam lica je osuđeno na 60 godina u prvom stepenu, a uskoro očekujemo drugostepenu presudu. Trenutno je u toku predmet vezan za Bradinu i Konjic. Uskoro očekujemo optužnice za veliki logor u Visokom, zatim u Zenici i Tuzli. Mi smo kao svjedoci izvukli iskustva iz predmeta “Silos“. Može se reći da smo u to ušli nespremni, ali je sreća da smo mi kao rukovodioci Udruženja svjedočili prvi, pa smo mogli da ohrabrimo ostale žrtve. Nismo zadovoljni presudom za “Silos“ ali ona kakva je takva ipak je osuđujuća. Očekujemo da će biti povećana, ali ne bi nas iznenadilo ni da bude ukinuta, na bazi prethodnog iskustva. Još jedan od problema je i prevoz, jer svjedoci nemaju pravo na prevoz automobilom, samo autobusom, a direktne linije više nema. Mi smo ukazivali organima Republike Srpske na taj problem, a naišli smo na razumijevanje samo nekih ljudi u MUP-u Republike Srpske. Moram istaći da imamo podršku Opštine Bratunac i zahvaljujemo se lokalnoj zajednici, jer nam omogućava logistiku za funkcionisanje“ rekao je Vinko Lale predsjednik Udruženja logoraša regije Birač.

Međunardona mreža pomoći I.A.N. osnovana je u Beogradu.

“Mi postojimo od 1997. godine i trudimo se da pomognemo marginalizovanim grupama. Projekat smo videli kao priliku da proširimo i revitalizujemo saradnju sa Udruženjem logoraša. Ovaj projekat smo videli kao način da pomognemo logorašima prilikom svedočenja i da se ostvari tranzitivna pravda. Projekat traje 6 meseci, a počeo je 1. januara. Plan je da pomognemo 60 svedoka u suđenjima za ratne zločine, a da od toga bar 20 posto budu žene. Planirana je psihijatrijska i medicinska pomoć, takođe. Pored toga imamo i materijalni deo prilikom odlaska na sud, odnosno obezbeđivanje pratnje za svedoke i pokrivanje troškova odlaska na sud. Nastavićemo aktivnosti da se počionioci zločina kazne, a da ljudi koji su preživeli traume dobiju način da pristojno žive. Sam proces svedočenja i suđenja je traumatičan, jer ljudi počinju da se osećaju kao da su oni optuženi, pa je potrebna psihološka pomoć da se ne bi desila retraumatizacija“ istakla je Jelena Lončarević, projektna menadžerka I.A.N.-a.

“Zahvaljujemo se Vladi Velike Britanije i UNDP-u. Ovo je posao kojim se bavimo sve vreme. Svih ovih godina radimo sa udruženjima u BiH, Srbiji, Hrvatskoj. Kada se tortura desi svaka država potpisnica konvencije treba da obezbedi potpunu rehabilitaciju. To je izostalo u prethodnom periodu, pa se mora nadoknaditi. Prava rehabilitacija podrazumeva dostizanje pravde i od toga ne treba odustati. Ova društva ne mogu da se oporave dok svi ne čujemo svakoga. Kompenzacija u vidu novca je značajna, ali po izjavama žrtava ne može novac da nadoknadi to, ali mi ne možemo to lako da pustimo. Za svako društvo je važno da bude humano. Žrtve i sada kada pričaju svoja loša iskustva ipak se sete i dobrih trenutaka, kada im je neko dao cigaretu i slično“ zaključila je Biljana Petrović, izvršna direktorka I.A.N.-a.