Počeli radovi na izgradnji teniskog terena u Bratuncu

Program PRO-Budućnost podržao je zahtjev neformalne grupe mladih da se rekonstruiše teniski teren u Bratuncu. Aktivnost pod nazivom „Igraj za mir“ biće okončana teniskim turnirom za djecu iz Bratunca.

Teren će imati podlogu od šljake, biće urađen po modernim standardima i kad bude završen članovi Teniskog kluba „Bratunac“ imaće sve preduslove za treniranje na profesionalnom nivou.

„Taj teren nam nedostaje za svakodnevni rad. U sali su malo drugačiji uslovi; nema ni slobodnih termina“, govori nam Slavoljub Mlađenović, trener Teniskog kluba „Bratunac“.

Teniski klub „Bratunac“ već dva mjeseca radi i sa djecom iz Konjević Polja i do završetka novog terena oni će i dalje trenirati u školskim salama u Bratuncu i Konjević Polju.

„Njih oko dvadesetak je trenutno tu. Imamo i takmičara koji su ostvarivali visoke plasmane na republičkim takmičenjima. Tu su i oni najmlađi koji imaju pet godina i to su naše teniske nade“, naglašava Mlađenović.

Aktivisti Teniskog kluba „Bratunac“ pokušavali su pronaći način i sredstva za izgradnju ovog terena. Zamalo su i uspjeli u tome 2014. godine, ali zbog poplava do kojih je došlo te godine, izgradnja je prolongirana i projekat je obustvaljen.

„Trenutno treniramo u sali, na parketu, a to je mnogo brža podloga od zemljanog terena. Tenis se najviše igra na šljaci. Imamo mi i već urađen betonski teren na igralištu, ali nema efekta; beton je tvrd i povrede su česte, pogotovu stradaju koljena“, Mlađenović objašnjava prednosti zemljanog terena.

Mališani su presrećni, to pokazuju njihova ozarena lica, a školska sala je ispunjena dječijim glasovima.

„Treniram već dvije godine. Obožavam tenis jer imam mnogo drugova. Volim dolaziti na treninge zbog druženja, a i zbog toga što na njima mnogo naučim“, kaže Bojana Trišić, djevojčica iz Bratunca.

„Tenis treniram tek dva mjeseca i veoma sam uspješan. Volio bih da učestvujem na nekim takmičenjima, ali i to će doći. Volim i fudbal, i kad ne bih mogao trenirati tenis, trenirao bih fudbal, ali tenis je ljepše igrati“, Adil Osmanović iz Konjević Polja kaže u jednom dahu.

Njegov drugar Matej Davidović je „maskota“ i ljubimac grupe. Matej je tek nešto viši od teniskog reketa, a već ima omiljeni udarac.

„Volim bekhend, jer ga najbolje udaram“, kaže Matej.

Naše mlade nade tenisa jedva čekaju da teren bude završen i da na šljaci pokažu svoje pravo znanje i talenat, tako da će novi teren zaista donijeti jedno novo iskustvo i uživanje u igri.