Početak grejne sezone i opasnosti za nastanak požara

Povodom početka grejne sezone i opasnosti od požara koje sa njom dolaze, dobili smo saopštenje zamjenika starješine TVJ Bratunac Zlatana Simića, koje vam prenosimo.

“Početak je grejne sezone  i to je sa aspeketa  zaštite  od požara, početak opasnosti  od požara koji nastaju na dimovodima . Najveći broj požara nastaje u prvom delu grejne sezone, kada su i najvidljivije posledice lošeg ili nikakvog održavanja dimovodnih instalacija i to pre svega mislim na dimnjake. Na industrijskim objektima se, možemo reci koliko toliko i vodi računa zbog niza faktora , kod privatnih objekata a pogotovu u stambenim zgradama stanje je dosta loše i sve je ostavljeno  na savest samih vlasnika i predstavnika zajednice etažnih vlasnika. Sankcione mere su nikakve, pa tako da imamo stanje da pojedini dimnjaci od njihove gradnje  do danas nisu nikada očišćeni, a ima ih starih i preko pola veka .

Zapaljenje unutrašnjosti dimnjaka nije neminovnost, ali i ako do nje dodje ne predstavlja  veliku opasnost, pod uslovom da   su svi parametri u samoj gradnji, održavanju i priključivanju na isti ispoštovani .

Da bi smo eliminisali mogućnost nastanka požara na dimnjaku, pre početka grejne sezone potrebno je izvršiti obavezno čišćenje dimnjaka, izvršiti vizuelni pregled od početka do kraja dimnjaka kako bi se utvrdila eventualna fizička oštećenja , a vrlo često je potrebno, zavisno od vrste ogreva , čišćenje ponoviti i u toku same grejne sezone.

Ako bi se ispoštovala ova procedura oko redovnog čišćenja, vizuelne kontrole, uz to da je  prethodno ispoštovana procedura gradnje i priključivanja  mogućnost izbijanja požara na dimovodnim  instalacijama je zanemraljiva.

Ako se prisetimo ranijih losih iskustava , i ako uzmemo u razmatranje samo dva primera, a to su požari na stambenim zgradama u Bratuncu i Srebrenici gde su direktni uzročnici širenja požara bili zapaljeni dimnjaci, videćemo o kakvim opasnostima se radi. Samo u ta  dva požara na stambenim zgradama imali smo ogromnu materijalnu štetu gde je uništen veći broj stanova. Naročito požar u Srebrenici gde je sprečeno izbijanje mnogo većeg požara koji je mogao da ima nesagledive posledice i opasnosti . Zatim u Bratuncu gde je zahvaljujući brzoj intervenciji sprečeno širenje požara na ceo stambeni blok “Lamele”. U oba slučaja direktan uzrok je bilo zapaljenje dimnjaka koji nije redovno održavan gde su se uvideli nedostaci gradnje , gde je izostala vizuelna kontrola pre početka upotrbe  i gde su se pojedini  sami stanari neodgovorno odnosili prema upotrebi istih.

 

Skrećem pažnju na niz drugih opasnosti koje može izazvati požar u

unutrašnjosti  dimnjaka:

-Prilikom zapaljenja dimnjaka na smom izlaznom otvoru imamo izbacivanje velikog broja užarenih iskri čadji koje nošene vetrom padaju po krovu objekta i na okolni zapaljivi material što može imati posledicu nastanka i širenja novog požara.

-Prenos toplote preko zidova dimnjaka ( kod požara u unutrašnjosti dimnjaka razvija se izuzetno velika temperature )  na material koji je u neposrednoj blizini ili je naslonjen na sam dimnjak ( drvo ,papir I sl.) usled čega može doći do zapaljenja i  širenja požara na unutrašnji prostor.

-Prenos toplote i zapaljenje  gradjevinskih  elemenata, konstrukcije krova ili međuspratne konstrukcije. Najčešće greške, gde radi stabilnosti imamo uzidane krovne grede  u sam dimnjak, isti slučaj kod starijih zgrada gde nemamo betonske ploče gde je drvena  medjuspratna konstrukcija, grede naslonjene ili poluuzidane u dimnjak .

-Pucanje dimnjaka usled izuzetno  visoke temperature koja se stavra kod zapaljenja unutrašnjosti dimovoda (zapaljenje čađi) i doseže i do 1000 º C….

I niz drugih opasnosti koje mogu nastati u momentu zapaljenja dimnjaka.

 Ukoliko smo primetili požar na dimnjaku  :

-Odmah pozvati vatrogasnu jedinicu na broj telefona 123 ili stanicu policije na 122, i dežurnom licu saopštiti neophodne informacije .

-Obavestiti susedne stanare , posebno ako se radi o  požaru dimnjaka u  stambenoj zdradi . Opasnost od nastanka otrovnih plinova ( ugljen-monoksid) je izuzetno velika.

– U zadimljene prostorije ne ulaziti, usled stvaranja sve veće količine dima napustiti  objekat.

– U grejnim telima spojenim na zapaljeni dimnjak , prigušiti vatru  zatvaranjem svih dotoka vazduha u peć .

– Sve zapaljive predmete ukloniti  sa dimnjaka i iz njegove  neposredne blizine.

– Ne otovarati otvore na dimnjaku “rozetne”, otvore za čišćenje…

– Ako ste primetili da se požar proširio van dimnjaka odmah što bezbednije napustiti objekat

– Požar dimnjaka nikada ne gasite sami. Požar u unutrašnjosti dimnjaka nikada se  ne gasi vodom.Voda na užarenim zidovima dimovoda, gde je temperature i do 1000 ºC naglo isparava čime povećava zapreminu i pritisak unutar dimovoda, što može da dovede do eksplozije dimnjaka a samim tim i niz drugih opasnosti.

( 1l vode prilikom isparavanja na  visokoj temperaturi  daje 1700 l vodene pare).

– Nakon smirivanja i prolaska zapaljenja unutrašnjosti dimnjaka, kontrolisati još neko vreme temperaturu zidova dimovoda, a nakon potpunog smirivanja izvršiti vizuelni pregled i utvrditi nastala  oštećenja, koja je potrebno otkloniti pre naredne upotrebe dimnjaka .

 

-Požari unutrašnjosti dimnjaka vrlo često se pršire i na druge delove objekta gde u verćini slučajeva načine veliku materijalnu štetu kao i opasnosti po ljudske živote. Glavni uzročnici su fizička oštećenja, građevisnke greške prilikom gradnje i neredovno održavanje – zato još jedno apel na građane da pre grejne sezone vizuelno pregledaju svoj dimnjak i izvrše čišćenje ili angažuju ovlašteno  pravno ili fizičko lice za tu vrstu poslova  koje će izvršiti  čišćenje i obavezno utvrditi fizičko stanje dimnjaka.“

 

 Zamjenik starješine TVJ Bratunac

Zlatan Simić, Bsc.inž.Zop

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *