Danka Vujović: Život čine male stvari

Sedamdesetdvogodišnji Rodoljub Vujović iz Bratunca već petnaest godina brine sam o nepokretnoj kćerki Danki, od kada je njegova supruga preminula. Nakon smrti supruge Rodoljub je preuzeo ulogu i majke. Danka je rođena sa teškim deformotetom ruku i nogu, te su je umjesto prvih dječijih koraka i igre dočekala invalidska kolica. Otac Rodoljub kaže da ga najviše brine kako će Danka nastaviti život bez njegove pomoći.

,,Meni je najveće zlo što ja ne znam gdje će ona kad ja umrem. To mi je najveće zlo. Koliko sam puta sam noću hodao po kući mislim šta će biti sa njom, jer to je ipak moje dijete. Ja jesam vezan za kuću, ali nije mi teško. Nemam nikoga, ja sam sam“- rekao je Rodoljub Vujović za UPSMedia.

Rodoljub je do prije par godina bio zaposlen, ali je usprkos poslovnim obavezama znao da uskladi i obaveze prema Danki. Sada otac i kćerka provode više vremena zajedno. Kažu da im je tako mnogo lakše.

,,Izvezem je napolje, tu budemo malo na terasi, pijemo kafu na balkonu, cirkuzamo. Mnogo mi je lakše sa njom sam uvijek, a onako trči tamo, trči ovamo, sa njom sam uvijek, a onako nisao znao gdje sam. Odnesem je u toalet, dajem joj da jede. Jedemo zajedno. Pravimo ručak šta treba. Razgovaramo i tako“- rekao je Rodoljub.

Kako žive u stančiću na četvrtom spratu, a  Rodoljub pati od srčanih problema, Danka više nema priliku da izlazi napolje onoliko često koliko bi voljela. Ipak, Danka kaže da otac daje sve od sebe kada je u pitanju briga i njega. Ovaj otac zna način kako da usreći svoju kćerku.

,,Mene tata čuva pomaže mi, presvlači me i tako. Ne izlazim često napolje. Dole nisam izašla od kako je tata pobolio na srcu, izađem malo na balkon i mene to ispunjava. Na ljeto kad je lijepo vrijeme malo izađem i tako“- istakla je Danka Vujović.

Ipak, ono što Danki najviše nedostaje su prijatelji.

,,Nemam društva, nemam društva nikako. Niti mi ko dolazi, niti me ko obilazi, niti govori. Nedostaju mi drugarice da ti pravo kažem, nedostaje mi drugarice i društvo moje. Da ti kažem iskreno to mi nedostaje i nikad mi neće biti potaman, ali šta ću ja sad. Ja imam društva u Potočarima, a ko će doći do Potočara. Tata ne može, nema šanse, ni do toaleta da me donese, a ne do Potočara“-rekla je Danka.

Danka i Rodoljub nam kažu da je najbitnije biti hrabar i ne žaliti se. Smatraju da put za sreću postoji, samo ga treba pronaći. Danka nam je govorila o sitnicama koje nju čine srećnom.

,,Ja volim sa ručak, izlazak na terasu, ovako kad je lijepo vrijeme i to. Zadovoljna sam time, mene to ispunjava, kako možemo tako se i životari“ – rekla je Danka.

Rodoljub smatra da je njihov život fin i skladan.

,,Ja sam sam i ona. Ja ne kukam, meni je dobro. Meni je zaista dobro. Imam ja svoje primanje, ima ona i socijalni dodatak, tako da imamo tri primanja. Mi fino živimo“-rekao je Rodoljub.

Ova porodica nam je zadala zadatak da se duboko preispitamo i prisjetimo istinskih životnih vrijednosti koje u današnje vrijeme često zaboravljamo. Da za život treba mnogo hrabrosti i samo malo napora, primjer je porodica Vujović. Sreću mogu da čine male stvari. Porodični ručak, kafa ili razgovor za bližnjima.

Autor: Maja Davidović

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *