Ljepota i (na)zdravlje sa Svetlanom Lazić, diplomiranim nutricionistom-dijetetičarem

Krajem avgusta mjeseca ste imali priliku da na UPSMedia radiju poslušate naš intervju sa gospođom Svetlanom Lazić, diplomiranim nutricionistom-dijetetičarem. Tema tadašnje radio-emisije „Ljepota i (na)zdravlje“ bili su dijetni režimi kojih se najčešće pridržavamo bez savjeta stručnjaka, kratkoročno, sa isto tako kratkoročnim rezultatima. Današnja tema usko je vezana za period koji slijedi, a to je „Ishrana i fizičke aktivnosti u zimskom periodu“. O nedoumicama kako se hraniti u hladnijem periodu godine i kako prilagoditi fizičku aktivnost u pasivnom periodu smo takođe razgovarali sa gospođom Lazić, a dio intervjua UPSMedia radija pročitajte u tekstu.

LJINZ: Promjena godišnjeg doba, smanjena fizička aktivnost, period slava – većina nas upravo zimi lakše dobije višak kilograma. Koje navike treba usvojiti da bi se ovo izbjeglo?

SL: „Osnovno pravilo jeste umerenost u jelu i piću svakako, kada je reč o ishrani uopšte. Važno je nikada ne kombinovati meso i suhomesnate proizvode u kombinaciji sa mlečnim proizvodima i jajima, to nikako ne ide zajedno jer se u tom slučaju u organizmu stvaraju štetne materije koje dovode do osećaja tromosti, težine i pospanosti. Vreme slava je i vreme prelaska na masnu hranu i manje svežih namirnica. Masna hrana može izazvati tegobe probavnog sistema i žučne kese, dok slana hrana uzrokuje povećanje krvnog pritiska što kod hipertoničara može prouzrokovati ozbiljne probleme. Tradicija je kod Srba odlazak na slavu praznog stomaka. Međutim, mnogi ne znaju da naglo unošenje hrane u organizam može dovesti do neke vrste šoka, nadutosti i bolova u stomaku. Najbolje da se izbegavaju masna pečenja, jake salate i pite, a za varenje je odlična čaša kisele vode. Ono što nikako ne smemo zaboraviti su redovni obroci, doručak u prvom satu nakon buđenja, da unosimo mnogo tečnosti, 20 do 30 minuta lagane šetnje u toku dana. Obavezno je i izbegavanje obroka u kasnim satima i za vreme proslava izbegavati velike količine alkohola.“

LJINZ: Kada je zimnica u pitanju, koje greške najčešće pravimo – da li je moguće napraviti zdraviju varijantu zimnice?

SL: „Ono što trebamo znati jeste da termičkom obradom namirnica dolazi do smanjenja sadržaja vitamina zato se prednost daje povrću koje je ukiseljeno u svežem stanju. Da bi se zimnica mogla smatrati zdravom potrebno je da se konzerviše na prirodan način bez upotrebe aditiva i konzervansa, sa što manje soli. Ako kupujete konzervisano voće i povrće moja preporuka je da birate one koje sadrže manje natrijuma i šećera. Kiseli kupus i turšiju preporučujem, kiseli kupus je tokom zime jedan od najboljih izvora vitamina C, ali se ne preporučuje osobama sa srčanim oboljenjima, hipertenzijom, čirem na želucu i dvanaestopalačnom crevu, gorušicom ili gastritisom.

LJINZ: Šta Vaša praksa pokazuje – da li Vaši klijenti ostaju zimi motivisani da vode računa o izgledu ili je to rezervisano za sezonu kupaćih kostima?

SL: „Bitna je svakodnevna samomotivacija, nezavisno od godišnjeg doba. Čovek treba da ima motivaciju i želju da je zdrav, da dobro izgleda i da se kreće, i  jako znači pomoć nutricioniste koji je tu kada postoji neki krizni period, a koji može dodatno da vas motiviše.“

LJINZ: Koliko najmlađi imaju problem zbog navika u ishrani – šta savjetujete roditeljima kada su u pitanju slatkiši?

SL: „Gojaznost je postala globalni problem, posebno kod dece. Važno je dete naučiti umerenosti kako kasnije ne bi imalo problema sa nezdravim navikama. Deci umesto slatkiša treba davati zdrave namirnice koje mogu biti alternativa svakako. Jedan od predloga je pečena jabuka sa prelivom od crne čokolade sa seckanim orasima, bademima ili lešnicima. Poseban značaj se daje slatkišima ako ih deci dajemo kao nagradu, odnosno slatkišima dajemo prednost u odnosu na ostala jela. Šećer u slatkišima oslobađa insulin usled čega se povećava apetit i onda se deci još više traži slatko. Roditelji sami mogu da izaberu zdrave grickalice za svoje dete, pogotovo u periodu kada je dete malo i kada ne zna šta sme a šta ne. Alternative su sveže i suvo voće, domaći voćni jogurti ili zdravi krekeri koje kući možemo napraviti.

LJINZ: Šta preporučujete kada je u pitanju fizička aktivnost zimi?

SL: „Važno je da budemo aktivni na bilo koji način. Ograničeni smo zimi svakako, ali možemo izdvojiti šetnju od 30 minuta svakodnevno, odlaskom u prodavnicu, po dete u vrtić i slično. Preporučujem plivanje i skijanje, naravno ko ima uslove za te aktivnosti. Što smo aktivniji to smo raspoloženiji i srećniji.“

LJINZ: „Da li možete da preporučite namirnice koje bi u narednom periodu trebale da budu neizostavan dio trpeze?

SL: „Zimi se za prvi obrok može konzumirati hleb koji je napravljen od integralnog ili ovsenog brašna, kajmak ili puter ili neki drugi kvalitetan mlečni namaz. Važno je biti umeren u količinama i u načinu pripreme. Evo na primer kajgana, preporučije se priprema sa povrćem i sa minimalo ulja. Ovakav doručak, sa minimalnom upotrebom ulja, mogu konzumirati svi nekoliko puta u toku nedelje. Za užinu preporučujem jabuke, kompote od jabuka, krušaka. Avokado bih izdvojila jer je zanimljiva namirnica koji poseduje značajan broj vitamina koji su nam potrebni u zimskom periodu. Za ručak se preporučuju tople supe ili čorbe, dok je za večeru poželjan složeniji obrok sa tolom supom, mesom ili ribom. Unos toplih čajeva je takođe bitan, može čak i čaša crnog vina sa začinima.“

 

Nutricionistkinja – dijetetičar  Svetlana Lazić radnim danima radi u privatnoj ordinaciji na Novom Beogradu, dok subotom ordinira u Opštoj bolnici u Zvorniku od 7 do 15 časova. Takođe, svi zainteresovani koji žele da kontaktiraju gospođu Lazić to mogu učiniti preko broja telefona koji je istaknut na njenoj fejsbuk stranici, Nutricionista Svetlana Lazić, ili preko instagrama ili putem poruke na istim stranicama.

Pišu: D.J. i A.A.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *