„Dobar dan, regijo“ – Gost: Željko Prodanović

Današnji gost naše radio-emisije „Dobar dan, regijo“ bio je Željko Prodanović, profesor njemačkog jezika i književnosti i pisac. Ovaj Bratunčanin, koji posljednjih trideset godina živi na Novom Zelandu, posjetio je svoj rodni grad, a ekipa radija “UPSMedia“ je iskoristila njegovu posjetu i pozvala ga da gostuje u našem popodnevnom programu. Željko Prodanović je iz svog pera izbacio tri knjige: zbirku pjesama „Spasonosno bure“, monografiju „Bratunac – hronika jedne mladosti“ i rapsodiju „Feničanski mitovi“. Ova emisija je neki vid promocije „Feničanskih mitova“, ali i potreba da se promovišu bratunački pisci.

Na pitanje koje mu je osnovno zanimanje, naš sagovornik nam je rekao da je on prvenstveno otac, zatim profesor njemačkog jezika i književnosti, i na kraju pisac.  U svom prvencu „Bratunac – hronika jedne mladosti“ ovaj autor obrađuje teme preko nastanka imena našeg grada, nastanka poznatih gradskih institucija, kafana, a poseban „tretman“ dobijaju Bratunčani koje je on kroz detinjstvo zapamtio ili u mladosti upoznao. O nastanku imena profesor Prodanović nije imao pouzdane izvore, jer o tome niko nije pisao, ali ukratko je to izgledalo ovako:

„Ime vrhovnog keltskog božanstva je Bran, keltsko naselje se zvalo Brandun, Iliri to ime mijenjaju u Bradun a Rimljani u Bratun. Po dolasku Slovena dodaje se nastavak -ac, i eto imena našeg grada. U pisanim izvorima Bratunac se prvi put pominje 1381. godine“.,  ističe naš sagovornik. Imena: Juse, Meme, Salka, popa Bate, doktora Zlatana Katića, zaboravljenog vizionara, Nikole Mićića, kao i mnogih drugih, možete pročitati u prvoj knjizi profesora Željka. Knjiga obiluje i mnoštvom fotografija nastalih u periodu od ranih šezdesetih pa sve do dvijehiljaditih i one predstavljaju izvrstan podsjetnik na neka davna, „bolja“ vremena.

„“Feničanski mitovi“ su čista fikcija, a na tu ideju sam došao proučavajući feničanske i grčke mitove. Naravno, nije sve čista izmišljotina i ima istine u svemu tome, ako se vodimo studijom Roberta Grevsa.“, kaže Prodanović. Samo neke od tema koje je ovaj profesor „preradio“, jer je knjiga pisana u maniru fiktivno-istorijskog romana sa elementima legendi i mitova, su i teme iz  života: Aleksandra Velikog, egipatske kraljice Nefertiti, Sizifa, Pitagore i mnogih, mnogih drugih. Ako želite da se pročitate nešto o Bratuncu ili da se „pozabavite“ feničanskim mitovima svakako pročitajte ove knjige profesora Prodanovića koje su izvrsno štivo za nadolazeći jesenji period.

Piše: A.A.