Mobilnost mladih: Zašto su neki mladi mobilni, a šta druge sprječava i koja je korist za društvo ?

Boravak u drugom gradu ili zemlji na par dana ili nekoliko mjeseci za neke mlade ljude i u BiH i u Srbiji je dio plana, nekima je već ostvareno iskustvo, dok neki o tome i ne razmišljaju.

Koliko mladi danas koriste mogućnosti besplatnih putovanja, koja uz to podrazumijevaju i sticanje novih znanja i vještina? Šta jedne motiviše, a druge sprječava? Zbog čega neki mladi ljudi i ne znaju da takve mogućnosti postoje?

Pitali smo mlade kakvo je njihovo iskustvo, šta im je, ako su ga imali, donelo i zašto bi nekoj drugoj mladoj osobi preporučili da iskuse ili ne iskuse neku studentsku razmjenu, promjenu mjesta življenja zarad studiranja ili neki drugi vid izlaska iz takozvane „zone komfora“.

Upoznavanje novih kultura, novih ljudi, ali i upoznavanje sebe i onoga što možemo u novim i izazovnim situacijama – to su samo neki od benefita koje mladi prepoznaju iz svog ili iskustva drugih mladih ljudi. Suočavanje sa stereotipima i predrasudama koje imamo o drugima, ali i koje drugi imaju o nama doprinose da mladi ljudi koji su iskusili suživot sa drugim mladim i do tada nepoznatim ljudima, iz ovakvog iskustva izađu sa novim stavovima i perspektivama o kojima nisu ni razmišljali.

Igor: „Iskustvo koje sam stekao na razmenama na mene je uticalo da nastavim da se bavim aktivizmom, ali i da se opredelim za rad sa izbeglicama, što je moj posao već tri godine.“

„Naučiš i da se izgubiš ili upoznaš neke ljude u situacijama koje ne možeš ni da prepričaš kad se vratiš, situacije koje možeš jedino u filmovima da gledaš“, navodi Ivan iz Beograda i ovu korist od putovanja.

„Za mene su putovanja sredstvo da učim kako o sebi tako i o svetu“, kaže Sara iz Valjeva.

„Sa skoro svim tim ljudima sa razmena sam i dalje u komunikaciji i čak su i dvoje njih iz Slovenije i jedan iz Grčke dolazili kod mene u goste kasnije“, kaže Igor iz Pančeva.

„Ovo iskustvo na mene je uticalo da nastavim da se bavim aktivizmom, ali i da se opredelim za rad sa izbeglicama, što je moj posao već tri godine“, ističe još Igor.

„Shvatio sam da tamo negde žive neki mladi ljudi koje muče isti problemi kao mene. Drago mi je i što sam upoznao nove ljude i neka divna mesta, u koje sutra kad odem, ja imam kome da se javim“ kaže i Stefan iz Bačke Topole.

Naši sagovornici su saglasni da je prilika mnogo, ali da informacije o njima ne nalaze put do svih mladih ljudi.

„Mislim da je ekonomsko stanje nešto što mlade ljude sputava“, kaže Ivana iz Novog Sada, ali takođe vjeruje da mlade sprečavaju i lične obaveze.

Sara: „Za mene su putovanja način da učim, kako o sebi tako i o svetu“

„Gomila je nekih programa koji zjape nepopunjeni“, konstatuje Ivan iz Beograda, i kaže da je razlog za to možda to što mladi „ili nisu informisani, ili nemaju inicijativu, ili imaju predrasude ili su izgubili volju…ili je to mešavina svega toga“.

Posebnu grupu mladih koji rjeđe putuju čine oni koji imaju smanjene društvene prilike. Ovde naši mladi sagovornici prepoznaju osobe sa hendikepom, mlade koji dolaze sa sela ili mlade koji žive u provinciji.

„Sve mlade osobe mogu imati benefite od putovanja, pa tako, naravno, i mladi iz osetljivih grupa. Posebno verujem da najviše koristi mogu imati upravo mladi sa smanjenim društvenim mogućnostima“, kaže Uroš iz Kruševca.

Na unaprjeđenju kompetencija mladih, njihovih liderskih i drugih vještina važnih za njihovu zapošljivost i valjano, samostalno snalaženje kroz život, dugi niz godina u BiH radi organizacija SOS Dječija sela. Takođe, Fondacija La Terra Nostra podržava organizaciju ljetnjih škola, koje imaju za cilj da mladi vide i upoznaju svoju domovinu, ali i šire od toga. Obje organizacije prepoznaju značaj mobilnosti mladih u svom radu.

Alma Palo Alićehić iz Fondacije „La Terra Nostra“ kao glavni problem što mladi ne putuju u većoj mjeri navodi preokupiranost obavezama, kakve nisu imale ranije generacije. Ona ističe i da je veliko opterećenje za budžet jedne porodice da pošalje djete na bilo kakav put.

„Svaka nova vještina koju usvajaju mladi ljudi, omogućava im da se lakše snađu u životu kao odrasle osobe, da se zaposle i ostvare željeni status u društvu“

„Mi smo stava da u svakom slučaju mladima treba podrška“, kaže Almir Zulić, direktor SOS Dječijih sela, „i to ne samo podrška u zapošljavanju i pokretanju biznisa, već i u sticanju sveobuhvatnih životnih vještina“, ističe Zulić.

„Ne možete očekivati da jedna mlada osoba ima nove ideje, ako nikada nije došla u dodir sa nekim novim idejama. Treba tim mladim ljudima dati mogućnost da vide nove, usješne ljude“, ističe Alma Palo Alićehić.

Podrška je neophodna svim mladim ljudima, a onima koji zbog nekog ograničavajućeg faktora već u startu imaju smanjene mogućnosti da participiraju u svim aktivnostima koje im mogu koristiti, potrebna je još veća pažnja. Ta briga za mlade ljude može se činiti pretjeranom, ali na kraju, ona se isplati svakoj zajednici, jer su sutradan svi ti mladi ljudi od koristi društvu koje ih je podržalo na početku.

Pišu: grupa autora UPSMedia/SuperRadio Niš