Mobilnost mladih: „Tek kada boraviš van svoje zemlje ili rodnog grada, shvatiš koliko su ti blizu srca“

U vremenima kada iz zemalja ovog regiona mladi ljudi odlaze u potrazi za boljim uslovima života, poziv da se mladi osnažuju da posete druge zemlje, posebno one koje su od naše uređenije, mnogi mogu shvatiti kao ohrabrivanje mladih da i dalje odlaze.

Koliko je opravdan strah da će jedna mlada osoba poželjeti da ostane u Briselu, Bonu, Strazburu, Beču ili nekoj drugoj zemlji zapadne Evrope, samo zato što je tu zemlju posjetila? Da li je uređeniji sistem i bolji standard jedino što je potrebno za ispunjen život jednog čovjeka?

U trećem dijelu serijala o mobilnosti mladih razgovarali smo sa ljudima koji su upravo zbog posla jedno vreme proveli van svoje zemlje. Ovo iskustvo je bilo dragocjeno za obojicu naših sagovornika, koji su, svako prema svojoj zemlji BiH i Srbiji, gajili veći sentiment i poštovanje i prema dobrim, ali i prema onim manje lijepim osobenostima svojih zemalja.

„U našoj zemlji, mlad čovjek se nikad ne pokreće dok ne dođe pet do 12, ili iz nekih drugih razloga, a to su uglavnom finansije. To je ono što pokreće našeg mladog čovjeka ‘trbuhom za kruhom’. Ako povučemo paralelu, iz mog ličnog iskustva i razgovora sa drugim mladima, iz drugih krajeva, oni idu zarad svog zadovoljstva, radi znanja, kako bi to stečeno znanje ponijeli sa sobom i vratili kući, ugradili u svoje domove, u svoje zajednice iz kojih su krenuli“, smatra Miljan Vujević.

Kaže da je najbitnija podrška.

„Osim finansija, koje su potrebne da biste negdje krenuli, potrebna je podrška porodice, to je nešto neizbježno. Nije isto otići a da te niko ne čeka kod kuće i kada znaš da ti je porodica u Bosni i Hercegovini, da te čeka i da te podržava“, kaže Miljan.

Naš sagovornik iz Srbije Boban Kocev je novinar i radijski voditelj. Kada je završio gumnaziju, iz svog rodnog grada Pirota došao je u Niš.

„To iskustvo je bilo neprocenjivo“, kaže naš sagovornik dok se priseća svih pokušaja da se uklopi u novu sredinu, a posebno svih izazova koji su ga čekali na početku samostalnog života u gradu koji ne poznaje i koji ne poznaje njega, a znatno je veći od grada iz koga dolazi.

„Od pokušaja da nađem neki kafić, do pokušaja da uplatim internet i kablovsku imao sam niz anegdota. Danas su sve

Miljan Vujević: „Osim finansija koje su potrebne za odlazak, potrebna je moralna podrška“

te situacije moje dragoceno iskustvo“, kaže Boban.

Profesionalni put je ovog mladog čovjeka odveo i do Bona,  na tromjesečnu praksu u redakciji Dojče Velea.

„Mnogi su me s čuđenjem pitali zašto sam se uopšte vraćao, ali ja sam tek u Nemačkoj shvatio koliko volim svoju zemlju i život u njoj“.

O svojim sugrađanima, prijateljima sa kojima je išao u školu, a koji nikada nisu napustili svoj grad Boban Kocev kaže da ih je možda nekada krivio što nisu okusili život van kuće. Danas ih kaže razumije.

O mobilnosti mladih smo razgovarali i sa Ivanom Kučem, psihologom u Savjetovalištu za mlade u Bratuncu. On navodi važnost odvajanja i napuštanja poznatog okruženja, u procesu sazrijevanja.

„Nova situacija u kojoj ste upućeni na sebe, donosite odluke i upoznajete se sa novim okolnostima su svakako obogaćujuće iskustvo koje doprinosi razvoju samostalnosti i sazrijevanju osobe. Naravno, uvijek je potrebno razmišljati o bezbjednosti, na prvom mjestu.“

Ne mora svako da putuje da bi video svijet, to danas možete i na druge načine. I najzad, kako je rekao neko od naših sagovornika u toku ovog serijala, najvažnija i najdragocjenija stvar u putovanjima su iskustva, a njih možete dobiti i da ne odete predaleko, važno je da se krećete – geografski ili unutar svoje glave. Ovo je posebno bitno za mlade ljude od kojih svako društvo, pa i naša, očekuju da u budućnosti donesu pozitivne promene. Zato ih moramo podsticati, podržavati i usmjeravati u njihovom razvoju i izrastanju u ljude celog sveta koji će svoju zemlju voljeti na ispravan način.