Pazi poezija! sa Mirkom Filipovićem (Jovan Jovanović Zmaj – „Kaži mi, kaži“)

„Pazi poezija!“ je naša rubrika u kojoj vam prenosimo razmišljanja ljudi po pitanju poezije. Razgovaramo sa onima (možete se i vi prijaviti) koji žele reći riječ-dvije na ovu temu, bez obzira na profesiju kojom se bave i bez obzira gdje žive. U ovom našem pokušaju, trudimo se da vam približimo ljepote i čari poezije, kako bismo vas zainteresovali da i sami počnete, ili nastavite sa čitanjem poezije, u slučaju da ste poeziju privremeno zanemarili. Svakog sagovornika pitamo za omiljenu pjesmu i pjesnika, kao i za objašnjenje razloga zašto im se sviđa njihova omiljena pjesma.

Sagovornike pitamo i da nam objasne svoje viđenje značaja poezije, a u ovom izdanju naše rubrike razgovarali smo sa Mirkom Filipovićem iz Bratunca.

  • Mirko, za početak, hvala ti što si odlučio da učestvuješ u našoj rubrici „Pazi poezija“.
  • Nema na čemu.
  • Koja je tvoja omiljena pjesma i pjesnik?
  • Odabraću Zmaja i njegovu pjesmu „Kaži mi, kaži“.
  • Zašto baš ta pjesma?
  • Pa pošto imam mlađu braću i sestre, navikao sam sa njima da radimo i čitamo te dječje pjesmice, pa sam ih ja vremenom i zavolio i naučio napamet (smijeh). A ova pjesma, pa onako, ona mi je iz tog nekog ljubavnog ciklusa omiljena, jer je romantična, baš opisuje taj jedan ljubavni zanos kad ne znaš kojim imenom da nazoveš svoju ljubav, koje ime je dovoljno da opiše sve što osjećaš.
  • Jovan Jovanović Zmaj je bio jedan od najvećih liričara srpskog romantizma, takođe je prvi pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za djecu. Zašto je tebi „zapao za oko“, da tako kažemo?
  • Pa eto, nekako je sav specifičan. Po zanimanju ljekar, a tokom cijelog života bavio se poezijom, časopisima, uređivanjem. I sav njegov život sveden je na te dvije zbirke pjesama – „Đulići“ i „Đulići uveoci“. I upravo je u tome i stvar – svačiji život se, na kraju krajeva, svodi na te dvije stvari. Sreća, srećan porodični život i sa druge strane – bol i patnja, smrt.
  • To što si rekao je veoma zanimljivo. Je li ljudski život upravo to – preplitanje srećnih i tužnih trenutaka?
  • Ja to tako shvatam, da. Sve je to život. Kod nekoga je više srećnih trenutaka, kod nekih, nažalost, ovih drugih. Ali sve je to život, i svi se moramo pomiriti s tim.
  • Zmaja je ljubav nadahnula da napiše cijelu zbirku pjesama posvećenih porodičnom životu, isto tako, tragedija ga je nagnala da napiše „Đuliće uveoke“. Šta je po tvom mišljenju jače, ljubav ili tuga?
  •  Ja zapravo mislim da je sve oko nas ljubav. Da nema ljubavi, ne bi bilo ni tuge, jer ne možeš za nekim patiti ako ga nisi volio. Pa eto, ni Zmaj ne bi napisao ni prvu ni drugu zbirku da nije osjećao ljubav. „Đuliće“ je napisao jer su ga ljubav i srećan porodični život nadahnuli na to. Urođena ljubav prema djeci, a posebno smrt njegove djece, snažno su podstakli Zmaja da piše za djecu. Kroz svoju liriku, Čika Jova Zmaj usrećio je, vaspitao i odgajio generacije mališana, a nije imao bar malo zrnce sreće da uživa u odrastanju svoje djece i ljubavi njegove žene Ruže. Na sve to ga je podstakla upravo ljubav.
  • Jesi li ti nekad pokušao nešto da napišeš?
  • Nisam. Smatram da nisam za to.
  • Imaš mlađu braću i sestre, pomenuo si to. Na njihovom primjeru možeš zaključiti, čitaju li danas mlađe generacije?
  • Sve slabije i slabije. O tome su dosta pričali i Vaši prethodni sagovornici, i ja se slažem. Svemu tome doprinosi i internet, lektire su prepričane, sve ima na internetu. Ali opet, i to je dio života, tehnologija se razvija. Trebamo samo pronaći način da se izborimo sa tim.
  • Pomenuo si da naše prethodne sagovornike, što znači da čitaš ovu našu rubriku?
  • Da, naravno. Ne samo ovu rubriku, pratim Vas redovno i cijenim Vaš rad.
  • Hvala za te riječi. Koliko ovakvi razgovori doprinose poboljšanju čitalačkih navika kod naših pratilaca?
  • Mislim da doprinosi. Ako bilo ko uzme da pročita neku pjesmu ili bilo šta od pisca ili pjesnika kojeg pomenete Vi i Vaši sagovornici – radite odličan posao.
  • Hvala ti za ovaj razgovor.
  • Hvala tebi, uživao sam.

Jovan Jovanović Zmaj – „Kaži mi, kaži“

Kaži mi, kaži,
kako da te zovem;
Kaži mi, kakvo
ime da ti dam.

Hoću li reći:
„Diko“, ili „Snago“,
ili ću „Lane“,
ili „Moje blago“;

Hoću li „Dušo“,
ili „Moje drago“
– Kaži mi, kakvo
ime da ti dam!

Sve su to mila
imena i lepa
kojima Srbin
svome zlatu tepa;
Al’ ja bih proveo
čitav jedan vek,
tražeći lepše,
dičnije i slađe,
milije ime,
što još ne ču svet,
da njime nazovem
moj rumeni cvet.

Jovan Jovanović ZmajJovan Jovanović Zmaj – citat:

Lepši je pogreb kad ideali sahranjuju svog čoveka nego kad čovek sahranjuje svoje ideale.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *