Pazi poezija! sa Jelenom Motikom (Sergej Jesenjin – „Pismo majci“)

„Pazi poezija!“ je naša rubrika u kojoj vam prenosimo razmišljanja ljudi po pitanju poezije. Razgovaramo sa onima (možete se i vi prijaviti) koji žele reći riječ-dvije na ovu temu, bez obzira na profesiju kojom se bave i bez obzira gdje žive. U ovom našem pokušaju, trudimo se da vam približimo ljepote i čari poezije, kako bismo vas zainteresovali da i sami počnete, ili nastavite sa čitanjem poezije, u slučaju da ste poeziju privremeno zanemarili. Svakog sagovornika pitamo za omiljenu pjesmu i pjesnika, kao i za objašnjenje razloga zašto im se sviđa njihova omiljena pjesma.

Sagovornike pitamo i da nam objasne svoje viđenje značaja poezije, a u ovom izdanju naše rubrike ugostili smo učiteljicu Jelenu Motiku.

  • Jelena, za početak, reci nam koja je tvoja omiljena pjesma?
  • Kao veliki ljubitelj stihova, izdvojiću Sergeja Jesenjina i pjesmu „Pismo majci“.
  • Zanimljiv izbor, a zašto baš ta pjesma?
  • Ovo je jedna od njegovih pjesama koja je u meni, dok sam je čitala, probudila najjače emocije.
  • A zašto baš Jesenjin?
  • Jako volim stihove koji bude emocije, koje kada čitaš ne možeš ostati ravnodušan, a takva je sva poezija Sergeja Jesenjina.
  • Šta više preferiraš da čitaš, poeziju ili prozu?
  • Moram priznati da me poezija više privlači.
  • A koje pisce voliš da čitaš?
  • Volim da čitam različite vrste djela. Kao što su djela Ive Andrića, Laze Lazarevića, Branka Ćopića, Duška Radovića i sl. Mislim da je naša književnost zaista bogata kvalitetnim piscima.
  • Koje je tvoje mišljenje, koliko danas ljudi imaju vremena za čitanje, na kraju krajeva, da li uopšte osjećaju potrebu za čitanjem?
  • U ovom „brzom“ vremenu, pored svih obaveza, ljudima ostaje jako malo vremena za čitanje. Mada, kada bismo bar malo smanjili vrijeme provedeno na društvenim mrežama, ostalo bi nam vremena i za neku dobru knjigu. A što se tiče potrebe za čitanjem, pa, ne volim da generalizujem, ali, rekla bih da uvijek ima ljudi koji rado čitaju i uživaju u tome.
  • A mladi i poezija? Ili mladi i književnost uopšte?
  • Iz iskustva, sa učenicima školskog uzrasta, znam da većina mladih najviše čita ono što se od njih traži u školi, bilo da je to poezija ili proza.
  • Sama si pomenula, dosta vremena provodiš sa djecom školskog uzrasta. Da li od najranijih godina kod djece moramo stvarati vezu sa knjigom?
  • Smatram da je književnost jako bitna u tom životnom periodu. A mi kao učitelji, postavljajući temelje učeničkih navika, možemo i moramo stvoriti učenicima vezu sa knjigom i približiti im književnost.
  • Doprinosimo li ovom rubrikom pozitivnim promjenama?
  • Svakako, ova rubrika je za svaku pohvalu. I mene ste podsjetili da je prošlo vremena kako se nisam družila sa knjigom, onom koja nije vezana za moj posao.
  • Hvala ti za ovaj razgovor.
  • Hvala Vama. Bilo mi je zadovoljstvo.

Sergej Jesenjin – „Pismo majci“

Jesi l’ živa, staričice moja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.
Nek uvečer nad kolibom tvojom
Ona čudna svetlost sja i dalje.

Pišu mi da viđaju te često
zbog mene veoma zabrinutu
i da ideš svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

U sutonu plavom da te često
uvek isto priviđenje muči:
kako su u krčmi finski nož
u srce mi zaboli u tuči.

Nemaj straha! Umiri se, draga!
Od utvare to ti srce zebe.
Tako ipak propio se nisam
da bih umro ne videvši tebe.

Kao nekad, i sada sam nežan,
i srce mi živi samo snom,
da što pri pobegnem od jada
i vratim se u naš niski dom.

Vratiću se kad u našem vrtu
rašire se grane pune cveta.
Samo nemoj da u ranu zoru
budiš me kao pre osam leta.

Nemoj budit’ odsanjane snove,
nek’ miruje ono čega ne bi:
odveć rano zamoren životom,
samo čemer osjećam u sebi.

I ne uči da se molim. Pusti!
Nema više vraćanja ka starom.
Ti jedina uteha si moja,
svetlo što mi sija istim žarom.

Umiri se! Nemoj da te često
viđaju onako zabrinutu,
i ne idi svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

Sergej Jesenjin – citat:

Često sam odlazio. I okretao se. I kažu, tada poželiš da se nekad vratiš. I vraćao sam se. I ništa nije bilo isto, ni pejzaži, ni ljudi, ni ja. Shvatio sam ne treba se vraćati, ono što je bilo lijepo neka zauvijek ostane u snovima. Vječno će trajati…