Kako je Vojadžer i dalje „živ“?

vojadzerAko ste se ikad pitali kako je moguće da je dobri, stari “Vojadžer” i dalje živ, poslije svih ovih godina koje je proveo u svemiru, imamo odgovor za vas.

Vojadžer sonde 1 i 2, poput Pionir 10 i 11 i mnogih drugih letjelica pre i poslije njih, pogoni nuklearna fisija.

Tačnije, oni koriste radioizotopske termoelektrične generatore koji predstavljaju neke od najjednostavnijih oblika nuklearnog pogona. Reč je o komadu radioaktivnog materijala okruženog slojem termopara, koji koristi temperaturnu razliku između radioaktivnog materijala i hladnog svemira da proizvede električnu struju.

RTG jedinice oba “Vojadžera” sadrže plutonijum-238, izotop tog elementa koji prilikom raspada proizvodi samo alfa čestice, koje sam uređaj apsorbuje i tako ne zrači ostalu elektroniku letelice.

Kako se plutonijum raspada, količina energije koju proizvodi opada i komad materijala se postepeno hladi. Time se smanjuje i efikasnost termoelektričnog generatora.

Plutonijum-238 ima vrijeme poluraspada od 87,7 godina, što znači da se energija koja pokreće letjelicu smanjuje oko 0,787 godišnje. Ipak, stvarna električna struja opada i nešto brže, zbog smanjenja efikasnosti termopara i progresivnog propadanja određenih elektronskih komponenti.

Krajem 2000. godine, poslije 23 godine u svemiru, Vojadžerovi generatori proizvodili su tek oko 67 odsto struje, u odnosu na vrijeme kad je lansiran.

Vojadžer je lansiran 1977. i dizajniran je tako da njegovi instrumenti rade barem 12 godina, što je vreme koje je potrebno da njegov nasljednik, Vojadžer 2, prođe pored sve četiri velike planete Sunčevog sistema.

Od sredine devedesetih instrumenti letjelice postepeno su se gasili, jer više nisu imali dovoljno energije za funkcionisanje.

Na kraju će se ugasiti i Vojadžerov navigacioni računar i radio komunikacioni sistemi, a onda će se ugasiti i sama letjelica. To bi trebalo da se dogodi između 2025. i 2030. kada RTG bude proizvodio tek polovinu energije.