Pazi poezija! sa Zdravkom Nikolićem (Dubravko Ivaniš – „Htio bih da me voliš“)

Zdravko Nikolić„Pazi poezija!“ je naša rubrika u kojoj vam prenosimo razmišljanja ljudi po pitanju poezije. Razgovaramo sa onima (možete se i vi prijaviti) koji žele reći riječ-dvije na ovu temu, bez obzira na profesiju kojom se bave i bez obzira gdje žive. U ovom našem pokušaju, trudimo se da vam približimo ljepote i čari poezije, kako bismo vas zainteresovali da i sami počnete, ili nastavite sa čitanjem poezije u slučaju da ste poeziju privremeno zanemarili. Svakog sagovornika pitamo za omiljenu pjesmu i pjesnika, kao i za objašnjenje razloga zašto im se sviđa njihova omiljena pjesma. Sagovornike pitamo i da nam objasne svoje viđenje značaja poezije.

U ovom razgovoru naš sagovornik je Zdravko Nikolić, a njega smo odabrali jer svi znaju Zdravka Nikolića i, sigurni smo, sve interesuje kakvu poeziju voli Zdravko, šta misli o životu i o umjetnosti.

 

  • Dobro jutro, Zdravko.
  • Dobro jutro.
  • Ko je tvoj omiljeni pjesnik?
  • Ja bih ovu svoju priču o poeziji povezao sa muzikom, pa bih tu izdvojio nekog muzičara, autora. Pošto biram „Pipse“, ja bih tu ubacio Dubravka Dudu Ivaniša iz „Pips, čips i videoklips.
  • A pjsma, koja ti je omiljena pjesma?
  • … teško je uvijek izabrati to nešto, kao najbolje, ali, recimo, sa ovog zadnjeg albuma, „Htio bi da me voliš“.
  • To je zanimljiv koncept. Ima li mnogo poezije u muzici?
  • Ja mislim da, ako malo „pročeprkaš“, da ima, a ako malo generalno gledaš, ima tu dosta nečega što i nije poezija, ali, opet, sve je to umjetnost, tako da, vjerovatno, jeste i poezija.
  • Ti govoriš da je poezija u suštini, u dubini, u srži umjetnosti, u filmovima, u slikarstvu u muzici?
  • Pa, u svemu. Meni je taj tvoj izražaj, sama ta potreba da se iskažeš, recimo, meni je to poezija. Sad, ako je ubaciš sa muzikom, meni je to OK, tu pripada.
  • Taj poetski izražaj je veoma bitan u životu, u svemu što radimo?
  • Mislim ako je u pitanju potreba. Ima puno ljudi koji, vjerovatno, samo za sebe nešto „šarnu“, tako da, i ako ne izađe negdje u javnost, to je neka ljudska potreba.
  • Šta ti misliš, koliko je poezija bitna, važna u našim životima. Koliko je važno da se raširi, da se promoviše među mladim ljudima?
  • Mislim da je zapostavljena. Evo, prvi ja ne čitam nešto pretjerano poeziju. Ali, nekako uvijek treba naći vremena, ili u nečemu uvijek ima nešto što te zanima, tako da, sama ta komunikacija s ljudima i to nalaženje istih interesovanja, mislim da je u tome suština.
  • Iako kažeš da ne čitaš mnogo poeziju, pouzdano znam da ti mnogo čitaš. Šta je to što voliš da čitaš?
  • Šta volim da čitam. Evo, zadnje sam počeo da čitam „Pougse“ od Šejn Mekgovana, to jest „A Drink with Shane MacGowan“. Imam neku njihovu biografiju, tako da mi je to sad na meniju.
  • Znam da voliš i filmove koji, otprilike, imaju taj poetski detalj u sebi?
  • Znaš kako? Ja mislim da je moj ukus za filmove, nekako, baš „sataraš“ – od nekog „treša“, pa do tih nekih baš poetskih filmova. Nemam neki baš istančano „poetski“, ali volim mnogo i takve filmove.
  • Možeš li predložiti našim čitaocima neki film koji bi se mogao tretirati kao poezija?
  • Čekaj, sad, da razmislim. Znaš šta mi prvo pada na pamet, recimo, „Cinema Paradiso“, ali ako bi se više razmišljalo, bilo bi tu dosta toga.
  • Tarkovski?
  • On, da – poezija. Shvatali ga ili ne, on jeste poezija.
  • Bitno je da ne prolazimo kroz život tek tako, nego da obratimo pažnju na detalje na koje nas, između ostalog, upućuje i poezija?
  • To je ta današnja brzina svega: informacija, kapitala… Onda narod samo gura, grabi. Treba malo stati, pa se okrenuti oko sebe. Pomirisati, pogledati, razmisliti.
  • To mi zvuči kao životna filozofija iz nekih proteklih vremena. Imaš li ti neko prošlo vrijeme u kojem bi volio da si živio?
  • Slušam ja tu neku muziku od prije i većinom gledam starije filmove, ali džaba ti to vrijeme, ako si se ti rodio, (piiiiip) u Bangladešu. Više je gdje si se rodio, nego kad si se rodio, jer u svakom vremenu ima nešto.
  • Jesi li zadovoljan gdje si se rodio i kad si se rodio?
  • Ma kako nisam. Pa znaš da je ovo sve bajno, sve ovo vrijeme od devedesetih je divno, tako da, ne bih ja tu mijenjao puno šta. (smijeh) Naravno, šalim se.
  • Ironija isključena.
  • To je to.
  • Da li omladina u današnje vrijeme griješi u načinu na koji živi? Neko bi rekao da mnogo pažnje posvećuju nebitnim stvarima kao što su fejsbuk i internet, a zapostavljaju poeziju i umjetnost?
  • Znaš kako, lako je uvijek biti kritičar nekih mlađih generacija, a i lako je tim generacijama odbaciti preporuke starijih generacija, koje uvijek idu na „onu stvar“ kad ti neko stariji kaže – znaš, odmah to odbaciš i kažeš: „ma, pusti to“. U mojoj generaciji su počinjali kompjuteri i bile su aktuelne igrice, pa je to starijima bilo: „nije to OK, ne znaš gdje će to otići“, a sad kad se osvrneš na ove današnje mlade, i ti bi imao njima svašta da kažeš, tako da, ili svijet ide negdje nizbrdo, ili svaka generacija ima neka svoja interesovanja. Mislim da se sve dalje udaljavamo od knjiga i filmova, a mislim i da ti mediji pomalo zamiru.
  • Šta tebi umjetnost predstavlja u životu? Šta ti „izvalačiš“ od umjetnosti? Jesu li to poruke, ili je, možda, shvatanje o načinu života kojim trebaš da živiš?
  • Meni srcu priraste nešto što te negdje „džarne“, što povezujem sa svojim nekim iskustvima, ili sa nečim sa čim imam dodira, nebitno da li sam to proživio ili nisam, tako da… potreba je. To je to. Meni kao muzičaru, to je neka potreba. Nekako se osjećam ljepše poslije toga, da jednostavno kažem. Da pročitam knjigu, da pogledam film, da odsviram pjesmu, da napravim pjesmu, ili da odsviram nečiju tuđu pjesmu, sve je to povezivanje sa nekim iskustvima.
  • Evo jedno neozbiljno pitanje. Da li voliš filmove Džima Džarmuša zato što te „džarne“.
  • (smijeh) Recimo. (nastavlja sa smijehom) To je to. Ej, dobar mu je ovaj, mislim da nije zadnji, „Only lovers left alive“, a ima i dokumentarac o Iggy Popu, tako da, Džarmuš je divan.
  • Je li to preporuka da pogledamo?
  • Obavezno.
  • Imaš li poruku za one koji se dvoume da počnu čitati poeziju, ili konzumirati neku drugu vrstu umjetnosti?
  • Iako, možda, nemate vremena, imate sad sve one opcije na telefonima, tako da možete skinuti neki PDF i kad legnete u krevet, isključite onu rotaciju na ekranu, kako legneš ovako bočno, možeš da čitaš knjigu. Dovoljno je pet, deset minuta pred spavanje. Biće nam svima ljepše.
  • Šta ti misliš o ovoj našoj inicijativi da približimo umjetnost građanima?
  • Podržavam, definitivno. I treba. Nema takvih emisija i članaka, tako da je super.
  • Hvala ti mnogo što si odvojio vrijeme za ovaj razgovor. Ne boli?
  • Ma, ne boli, nego moram sad ići kuvati kafe. Hvala.

 

Dubravko Ivaniš – „Htio bih da me voliš“

Ja sam napravljen od dna
znaj, ja sam samo tvoj
ja sam samo tvoj

Ja sam tvoj dječak od blata
reci mi ti si moj
reci mi ti si samo moj

Vazno je da smo stroj
vazno je da smo
mogu biti plivač
mogu preplivat La Manche
mogu zaronit na dah
i biti duboko, stvarno duboko

Ref.
I htio bi da me voliš
i htio bi da me voliš
i da me ne ostavljaš
ni jedan jedini dan

I htio bi da me voliš
i htio bi da me voliš
i da nisam sam

Hej, pa ja sam tvoj zmaj
zasto me ne hvataš
ljubav je sjeme u dalj
a ti me ne hvataš

Nista ti ne shvaćaš

Ja sam iz rupe ko nafta
u loopu ja sam loop
na kojem kraju je kraj
ne znam kad nisi tu

Ref. 2x

Dubravko Ivaniš – citat:

Ljudi te vole kad – zezneš!

Pazi poezija