Nema veze koliko se puta udavala, ako je udariš – nisi muškarac! Ako opravdaš nasilje – nisi čovjek!

Nasilje nad zenamaPorodično nasilje nema opravdanja.

Ponovo je region potresla priča o nasilju nad jednom poznatom ženom.

Kada se ovako nešto desi, svi imamo neki komentar, ovakav ili onakav, a da li se zapitamo zašto u BiH na godišnjem nivou bude evidentirano oko 2.700 slučajeva nasilja u porodici? Najčešće su žene žrtve.

Dakle, svaka četvrta žena u BiH je žrtva nekog oblika nasilja, uključujući i seksualno. Pogledajte žene oko sebe. Svaka četvrta je žrtva nasilja. Ne prepoznaje to žena uvijek. Ne zna da je već žrtva ako muškarac kaže – Neću ovo da jedem, spremi mi nešto drugo ili idem na drugo mjesto da jedem (obično misli kod druge žene).

Ne prepoznaje sebe kao žrtvu, ako muškarac kaže – Ja plaćam ljetovanje i idemo tamo gdje ja kažem.

Ne prepoznaje žena sebe kao žrtvu kada joj muškarac kaže – Dao sam pola plate u kuću, i opet ništa nema!

Ne prepoznaje sebe kao žrtvu kad je muškarac udari… O, da, tada shvati. Poneka riješi i da prijavi nasilnika. I šta tad?

Nikoga to, čini se, ne zanima. Osim kada su u pitanju poznate žene.

I tada, nažalost, uvjerimo se svi iznova kakvi smo ljudi.

Umjesto solidarnost sa osobom koja trpi nasilje, sinoć pročitam komentar: „I ovaj ne valja, ma daj, bre!“ ili „Pa zapitaj se malo, sponzorušo, kako ti nijedan muškarac nije dobar, samo ti si zlatna, al’ kad bi se zezali. Karma je čudo.“

Ja sam strogo protiv nasilja nad ženama i decom, ali ova žena je ili neviđeni talenat za biranje nasilnika ili prosto ne može čovek a da je ne tuče. Ima tako osoba koje ne možeš da ne ćušneš koliko su bezobrazne“, glasi komentar čovjeka koji je „strogo protiv nasilja nad ženama“.

Svi ovi komentari potiču od stvarnih osoba, a pronašla sam ih ispod teksta koji govori o nasilju muža nad suprugom. Nečijom majkom. Nečijim ćerkom. Nečijom sestrom.

Ovo je tek nekoliko komentara, a samo sinoć sam sličnih vidjela stotine.

Ne znam šta da mislim nad činjenicom da je većinu ovih komentara napisala žena. Nečija majka. Nečija ćerka. Nečija sestra.

Ista ona koja bi već sutra (nikako da shvatimo da se život okreće i začas smo na drugoj strani) mogla da se nađe sa druge strane, da osjeti na svojoj koži kako je kada „zaslužuješ batine“. Ako tada progovori o tome, niko je neće shvatiti ozbiljno, baš zato što ih hiljade ima koje reaguju kao ona, posebno kada je u pitanju osoba koju mislimo da znamo, jer smo o njoj čitali u novinama i jer znamo da se udala nekoliko puta.

Neći pisati imena, svi znamo o kome se radi. Svi nasilinici i žrtve i komentatori imaju i ime i prezime.

Njoj, recimo, zamjeraju muškarce iz prošlosti, smatrajući da je batine zaslužila jer se udala nekoliko puta.

Onima koje se nisu udale, zamjeramo što nisu, jer, Bože moj, sigurno da joj nešto fali, neće je niko. Koja nema posao – Smotana je, ko će je zaposliti! Koja brine i o karijeri – Jadna djeca, nemaju majku, ona je stalno u poslu, porodica joj nije bitna! Koja brine o svom izgledu- ima sigurno ljubavnika. A možda i više njih. Koja ima dijete, zašto nema dvoje? Koja neće djece – Čekaj, neće djecu! Samoživa, loša osoba! Koja ima djecu sa različitim muževima – zaslužila je batine.

Porodično nasilje nema opravdanje.

Sude joj jer je žena koja se usudila da pravi izbore, makar se nikom drugom ne dopadali, pa makar oni bili i pogrešni – NJENI SU.

Treba li da u životu krećemo od pretpostavke da je neko nasilnik, zao? I tako da upoznajemo ljude.

Pored toga, postoji li mogućnost da nasilnik ničim nije pokazao da je nasilnik do onog momenta kada ju je udario?

Ne možemo nikada znati šta se desilo među njima, niti možemo znati šta se dešava između bilo koje dvoje na ovoj planeti. Ne možemo o njoj znati sve iz medija. Ko je razgovarao s njom? Ko ju je vidio u ulozi majke? Ko ju je vidio dok je rađala dijete? Ko ju je vidio kada ju je mjesec dana poslije porođaja muž istukao? Vidjeli smo fotografije na kojima se vide njene modrice. VIDE SE. A šta je sa onima koje nisu ljudskom oku vidljive?

Ne znamo koliko je njoj teško pronaći ljubav. Čovjeka koji zaslužuje ženu. Onu koja je nečija majka. Onu koja je nečija sestra.

Svi vrlo rado krećemo od pretpostavke da je ona kriva što ju je suprug istukao. Kriva je što se on dopisivao sa drugim ženama, pa je ona vidjela. Kriva je što mu je to prebacila. Kriva je što je vikala na njega jer je izdao i nju i njihovu porodicu. Kriva je, na kraju, jer ju je on udario zbog svega ovoga za šta je ona kriva. Kriva je.

Kriva je jer je vjerovala da je on taj ‘pravi’. Kriva je jer je vjerovala u ljubav, jer nije odustala ni od ljudi ni od ljubavi poslije nekoliko propalih pokušaja i poslije nekoliko razočaranja. Kriva je jer je žena. Kriva je jer je majka.

Porodično nasilje nema opravdanje. Ako tučeš ženu, nisi muškarac. Ako opravdaš nasilje, nisi čovjek.

Nije to samo ova jedna. Hiljade je ovih žena. Znate i vi, to je vaša majka. To je bila vaša baka. To je ova vaša drugarica. Poznanica. Žena.

Najgore je što ovo nije kraj. Ovo traje oduvijek, trajaće, bojim se  zauvijek. Posebno ako ovakve situacije budemo opravdavali svojim komentarima tipa „Ona je kriva“.

Porodično nasilje nema opravdanje.

Deja Vu