Лаза Лазаревић рођен је у Шапцу 13. маја 1851. године, а преминуо је у Београду 10. јануара 1891. године. Основну школу и четири разреда гимназије Лазаревић је завршио у Шапцу. 1867. године, када му је било шеснаест година, Лазаревић уписује Правни факултет Велике школе. Током студија права у Београду Лазаревић је био под великим утицајем Светозара Марковића. У том периоду учи руски језик и чита дјела руских револуционара и књижевника. Прије него што завршава права 1871. године, Лазаревић бива изабран за стипендисту медицине у Берлину, али му се стипендија касније одузима усљед политичких збивањау Паризу. Након завршетка студија права, Лазаревић постаје практикант Министарства просвјете, а током сљедеће године ипак одлази у Берлин на студије Медицине, које завршава након Српско-турског рата 1979. године. Повратком у Београд Лаза постаје први љекар Опште државне болнице у Београду. Упоредо са докторском праксом ради и на књижевношћу. За десет година написао је свега девет приповједака , док је осам остало недовршено. Почетком 1888. године изабран је за члана Српске академије наука за заслуге на књижевном пољу. Фебруара 1889. године постаје лични лекар краља Милана и бива унапријеђен у чин санитетског потпуковника. Српска академија наука је 1890. године наградила Лазаревићеву последњу приповјетку „Он зна све“, а 10. јануара 1891. (29. децембра 1890. по јулијанском календару) Лаза Лазаревић је преминуо.
Лазина приврженост породици одразила се на његов књижевни рад. Култ породице је стално био присутан како у животу, тако и у дјелима овог писца. Прије стварања сопственог књижевног опуса, Лазаревић објављује преводе дјела руских писаца у тадашњим листовима, а ради и преводе драма познатих драмских писаца попут Е. Скриба и других.
Лаза Лазаревић припада реалистима и сматра се творцем српске психолошке приповјетке. Објавио је само једну књигу приповједака под називом „Шест приповедака“ 1886. године. Написао је укупно девет,а осам приповједака је остало недовршено. За живота је објавио: „Први пут с оцем на јутрење“, „Школска икона“, „У добри час хајдуци“, „На бунару“, „Вертер“, „Све ће то народ позлатити“, „Ветар“ и „Он зна све“. „Швабицу“ за живота није објавио јер се сматрало да је превише аутобиографска. Иако му се приповјетке дијеле на приповјетке из сеоског и градског живота, све представљају идеализацију и величање патријархалног свијета и живота, што је итекако одраз пишчевог личног живота. Зарад патријархата присутно је и жртвовање личне среће, и своје и имагинарних ликова.
Лазаревићеве недовршене приповјетке „На село“, „Тешан“ и „Секција“ објављене су након пишчеве смрти и оне приказују живот сељака истинитије и реалистичније неко његова друга дјела, вјероватно из разлога што, када их је писао, аутор је био доста зрелији, и емотивно и стваралачки. Најбоље је Лазаревића и његова дјела описао Предраг Протић у Предговору једине Лазине збирке:
„Има писаца код којих процес сазревања траје дуго а путања њихова развоја показује кривудаву линију успона и падова пре но што постигну резултате који им доносе глас добрих писаца. Таквих писаца није мало, и већина је тако почела. Али има и оних других, код којих процес сазревања није видљив, чији се раст не обавља пред читаоцима него у њиховој радној соби и који својим првим радовима остају у књижевности. Лаза Лазаревић припада овој другој групи писаца; он је почео без почетништва. Његова прва објављена приповетка Први пут с оцем на јутрење уједно је и једна од његових најбољих приповедака. Из те приповетке могла би се сагледати Лазаревићева опредељења, склоности и начин мишљења, односно примања утисака из спољашњег света и изражавања тих утисака.“
Лазаревић се, као и већина оних који су стварали и објављивали за живота, није доимао великим писцем. Његови савременици су га цијенили, али је тек свој пуни потенцијал код публике достигао касније. Свакако, он је један од наших највећих приповједача, а главне одлике као што су стил и начин писања, смисао за психологију и развијена моћ запажања, чине га врсним критичарем свог доба. Прочитајте нешто од Лазе ових дана, можда препознате некога или неку ситуацију из свог окружења.
