Šta je motivacija i koje vrste motivacije postoje?

Kroz istoriju psihologije na ljudsko ponašanje se uglavnom gledalo kao na reakciju spoljašnjih zahtjeva i uslova. Tek su u skorije vrijeme  psiholozi proučavali na koji način su povezani motivacija i kognicija. Motivacija se smatra pokretečam da se nešto uradi, ono što izaziva određeno ponašanje da se dođe do nekog jasno psotavljenog cilja jeste motivacija.

Različiti autori na različite načine posmatraju motivaciju, a mi ćemo se danas fokusirati na intrinzičnu i ekstrinzičnu motivaciju. Osnovna razlika je u tome što intrinzična motivacija dolazi iz pojedinca, iz osobe, dok je ekstrinzična motivacija spoljašnja vrsta motivacije.

Intrinzički motivisana osoba nešto radi iz svog ličnog zadovoljstva, obavlja aktivnost zbog sebe, ne zbog okoline. Osoba obavljajući neku aktivnost ne očekuje da će dobiti bilo kakvu nagradu zbog toga. Kada je u pitanju ekstrinzična motivacija osoba učestvuje u nekoj aktivnosti ili obavlja neki posao da bi dobila neku nagradu ili da bi izbjegla određenu kaznu. Ovako motivisani ljudi obavljaju posao ne zbog ličnog zadovoljstva, nego zbog neke materijalne nagrade ili da bi izbjegli neku neprijatnost.

Iako većina ljudi preferira intrinzičnu motivaciju jer je učinkovitost veća kada se posao obavlja iz ličnog zadovoljstva i afirmacije, u nekim situacijama je bolje upotrijebiti neku nagradu koja će motivisati pojedinca da nešto uradi. To su na primjer situacije kada pojedinac nema interes za neku aktivnost, a nakon dobijanja nagrade može se javiti interesovanje za nešto novo, mogu se steći neka nova znanja i iskustva. Pohvale koje pojedinac dobije može da ga intrinzično motiviše da nastavi da radi neki posao.

Piše: M. U.